Губитак једног или оба родитеља је велики стрес који доживљава особа, без обзира на године.
Туга која следи након губитка је неминована, и у суштини не постоји временско ограничење за њено трајање. Некада имате онај осећај да сте кренули напред, а онда корак-два уназад. Љутња, кривица, анксиозност, депресија су често неизоставне емоције. С обзиром да су родитељи најзначајније особе које учествују у нашем формирњу, сасвим је нормално да је то велики психолошки и емоционални ударац. Иако је то део живота и природни процес (изузев суицида), чак и сама помисао да ћемо у једном тренутнку остати без родитеља, јавља анксиознот, осећај несигурности и страха. Прочитај више