Ниси дрво, помери се
Висока очекивања, много обавеза, а дан кратак. Шта није у реду са временом?
Сваког дана устајем раније, а све мање постижем. Посао носим кући, а кућу носим на посао. Ста се променило?
К: Променило се то да немам више капацитет да обављам своје обавезе на послу као раније. Притисак је велики. Исфрустрирана сам. Не волим висе да идем на посао. Али то је нормално, зар не? Ко још воли да иде на посао?
Т: То звуци као да си изгорела.
Напокон је фраза “изгорео/ла сам” добила дубље значење од оног када смо ово изговарали родитељима који нас притискају око обавеза у кући, школи, испита, чисшћење собе, кошења траве, извођења пса… Онај осећај када све радиш, а никада није довољно добро.
И увек има још нешто што “морамо”. Нервоза, љутња, фрустрација, И још гомила неких негативних осећања, јер побогу, нисам урадила све што ми је речено оног момента када ми је речено.
Бурноут сyндроме
“Бурноут сyндроме” или синдром сагоревања је феномен за који се још увек води полемика да ли да се укључи као званична дијагноза у Дијагостичком И статистичком приручнику за менталне поремећаје (ДСМ-5) иако је Светска Здравствена Организација још 2019. године препознала И унела овај синдром у свој у приручник Међународне Класификације Болести (ИЦД-11).
Шта је заправо овај синдром?
Синдром сагоревања се јавља као последица пролонгираног хроничног стреса на послу. Умор, губитак фокуса на рандом месту, мањак емпатије према клијентима/сарадницима, смањена ефикасност, недостатак енергије, губитак мотивације су само неки од симптома овог сидндрома.
Неретко, незадовољство у професионалном животу нађе пут и до приватног живота, па тако има негативан утицај и на насе свакодневне обавезе, као и односе са блиским људима.
Коме се дешава?
Нема фаворите, међутим доказано је да људи који теже перфекционизму, имају мању толеранцију на стрес и израженију потребу за контролом су подложнија овом синдрому. Мада није увек до нас, неповољни фактори на самом послу попут лоших односа са колегама, мањка слободног времена, притиска од стране послодаваца може да утиче на повећање стреса који ћемо, уколико се не суочимо, не покушамо да решимо, понети кући.
Како се решава?
Бригом о себи. Некада врло једноставно , а многима најтеже, регулација сна. Затим здрава исхрана, физичке активности и посвећивање пријатељима, породици, некој доброј књизи или филму. Важно је и решавање конфликата на послу, учење да поставимо границе, кажемо не, заузмемо се за своја права. А затим и један савет који сам и ја једном чула од свог психотерапута. “Ако више не можеш да промениш ништа да ти стрес на послу буде мањи и подношљив, зашто си ту? Помери се ниси дрво”.
Иако је ова одлука за неке можда радикална, и “лакше је рећи него урадити”, није лоше о томе размислити.
Некада су и овако радиклане мере потребне да бисмо направили промене које су за нас здраве и корисне.
Референце:
- https://www.mdpi.com/1660-4601/19/3/1780
- https://www.ama-assn.org/practice-management/physician-health/who-adds-burnout-icd-11-what-it-means physicians#:~:text=Feelings%20of%20energy%20depletion%20or,Reduced%20professional%20efficacy
- Ruel, I. A. (2023). Perfectionism as a Moderator in the Relationship Between Stress and Burnout in Students (Bachelor’s thesis, University of Twente)
