Понекад је лако уочити везу између трауматског догађаја и физичког симптома. Када неко у детињству искуси физичко злостављање, ратна дешавања или бомбардовање може развити различита психосоматска обољења. Пример је особа, која је некада била жртва злостављања, а данас вишком килограма штити себе. Прочитај више
Tрeтмaн oстaвљa видљивe и нeвидљивe пoслeдицe. Видљивe су oнe кoje сe oднoсe нa физички изглeд кao штo су губитaк кoсe, oбрвa, трeпaвицa, прoмeнe нa нoктимa и бojи кoжe. У тoку сaмoг трeтмaнa мaлo сe мoжe учинити дa сe тo сaкриje. To су видљиви губитци. Рaзличитe жeнe сe сa тимe рaзличитo нoсe. Нeкe инoвaтивнo мeњajу свoj дoтaдaшњи стил увoдeћи у свaкoднeвну гaрдeрoбу турбaнe, вeликe минђушe, дугe хaљинe или jeднoстaвнo нe прикривajу губитaк кoсe, oбрвa и трeпaвицa. To зaвиси oд њeнe личнoсти, сoциjaлних кругoвa у кojимa сe крeћe, пoрoдицe и joш мнoгo чeгa. Прочитај више
Пoштo сe мeсeцимa љуљушкaлa у мaминoм стoмaку, умиривaлa oткуцajимa њeнoг срцa и узнeмирaвaлa нeприликaмa кoje мaмa ниje мoглa дa избeгнe, бeбa стижe нa свeт сa oдрeђeним oчeкивaњeм у пoглeду мaмe. Кao штo мaмa имa брojнe фaнтaзиje o бeби, мнoгo прe нeгo штo сe зaистa срeтну, тaкo сe и бeбa рaђa сa идejoм дa je тaмo нaпoљу чeкa нeкo кo мoжe дa oтклoни нaпeтoст и зaдoвoљи њeнe пoтрeбe, нeкa мaмa. Прочитај више
Шта је зона комфора? Под њом се подразумева оно што нам је познато, оно у шта имамо поверења и оно на шта смо навикли. Ту нисмо физички ограничени али у њој стварамо своју рутину, познати колосек. Она је удобна јер се у њој осећамо сигурно, у њој су понашања позната, као и наша размишљања и осећања. Другим речима, то је ментални простор у коме живимо, где постоје границе, где имамо осећај емоционалне сигурности у вези онога што радимо и у вези одлука које доносимо. Можемо је и назвати релативном предвидљивошћу. И то јестe лепо. Али до оног момента докле нам се не јаве жеље које изискују другачије понашање и другачије одлуке, до момента када препознамо тренутак да желимо више и даље. Прочитај више
„Не бих могла да поднесем да не знам целу истину.“
„Не смем да се покажем као лош у сексу, шта ако ме због тога напусти?“
„Бојим се да ми се не врати панични напад.“
„Морам да приметим када ми се појаве први знаци болести!“
Хирургија је најстарији начин лечења а ипак и данас, најчешћи начин лечења. Велики број пацијената са малигном болешћу се оперише, а често се хируршко лечење комбинује са другим облицима лечења.
Операција је редак животни доживљај. Она директно угрожава психо-физички интегритет болесника и обично нарушава његову телесну шему (В.Адамовић,1984.) Реакција на овај животни доживљај најчешће је страх.
Велике среће и велике несреће се догађају неком другом.
Рак је болест савременог доба. Бројне су рационализације о броју оболелих, разлогу настанка, процесу излечења. Бројна су и негирања, умањења значаја, отписивања одговорности и могућности утицаја на ову болест, Прочитај више
Опет иста прича: ваше дете љутито вришти испред касе у супермаркету, јер му нисте купили чоколадицу коју је већ убацило у препуну корпу. Док вас неки гледају с одобравањем, а други са сажаљењем, вама је, наравно, непријатно, јер сте му већ купили доста слаткиша…
Очигледно, „епидемија“ размажене деце, последњих 20 година узима све више маха, јер су родитељи у заблуди да је њихов задатак да своје наследнике учине срећним, тврди Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе.
Вероватно сте много пута до сада чули изреку – ко се свађа, тај се воли. Ипак, расправе с партнером због његових навика, разликују се од жучних свађа иза којих се често скривају суштински проблеми. Јер, најгоре је када и један и други заћуте.
Због чега се партнери најчешће свађају и колико је то корисно за везу, зашто је било каква свађа кориснија од недостатка дијалога, за „Живот Плус“ објашњава Мирко Митровић, практичар трансакционе анализе из Центра за едукацију и развој личности „Кругови“. Прочитај више
Прославили смо Међународни дан младих, посвећен онима који имају између петнаест и тридест година, и незванично – онима који се осећају младима у души! Младост је доба формирања, прављења избора у широком спектру могућих активности и улога. Некоме ово у ретроспективи можда изгледа као период шведског стола, неспутане слободе која отвара сва врата овог света, само „да су јој ова памет, а оне године“. Са друге стране, замислите особу у својим двадесетим, која плива у мору нових одговорности кроз буру социјалних и емотивних односа, са жарком жељом да се задржи на острву детиње безбрижности и хедонизма. Када пред њом стоји раскрсница у којој треба да се одлучи којим ће животним путем даље да крене, прети ризик да на место простора за формирање себе дође криза идентитета. Прочитај више