Postoje pet modela problema zavisnosti, tj. pet pogleda na problem zavisnosti iz perspektive TA dijagnoze i terapije:

1.   Moralni model zavisnost posmatra kao bolest volje, i po njemu problem zavisnosti je u ličnosti. Ovo je najstariji model i bazira se na religioznom pogledu na svet, gde se drogiranje tumači ogrehovljenom i raslabljenom prirodom čoveka, a izbavljenje od bilo kog greha pa i drogiranja vidi u pribegavanju Bogu. Po ovom modelu čovek je svakako zavisno biće pre svega ograničeno vremenom i prostorom, a onda mnogim drugim faktorima, pa kada je to tako, izbavljenje od svih zavisnosti je moguće samo u interakciji sa Apsolutnim. Ovo je metod koji koriste mnogi uspešni metodi u svetu, gde je osnova verovanje u Boga koji je jedini ontološki nesputan i slobodan, i kao takav jedini u mogućnosti da podari istinitu nezavisnost i slobodu.

2.   Farmakološki model zavisnost posmatra kao problem supstance, dakle kada ne bi bilo droge, ne bi bilo ni zavisnosti. Ovaj način posmatranja problema zavisnosti doveo je do prohibicije alkohola u Americi u prvoj polovini 20.-tog veka. Očigledno neuspešan.

3.  Model bolesti zavisnost posmatra kao poremećaj – genetički, hemijski, fizički. U ova dva modela rešenje problema se izmešta iz ličnosti koja koristi drogu ka doktoru, odnosno lekovima. Stoga ličnost nema ličnu motivaciju za promenom bilo čega u svom životu, već čeka od nekog drugog da mu reši problem. Ovo je model koji forsira Farmakološka industrija i njen najpoznatiji produkt je Metadon. Kao uspešan ovaj se model može posmatrati samo ako za cilj lečenja postavimo nedrogiranje to jest apstiniranje od ilegalnih droga. Ako, nasuprot tome, za cilj lečenja postavimo slobodnu ličnost, što je možda za neke zavisnike nedostižan cilj, onda ovo nije opcija tretmana.

4.   Psihološki model ili Model socijalnog učenja zavisnost tretira kao “naučenu”, a ljudi nisu loši, ludi ili bolesni već je zavisnost stvar interakcije između individue, socijalnog okruženja i droge. Ovaj model je osnova CBT – kognitivno bihevioralne terapije i pokazuje dobre rezultate.

5.  TA Psihodinamički model zavisnost tumači kao posledicu dinamike ličnosti, njenih disfunkcionalnih uverenja, zabrana, drajvera, igara i skripta. Težište rešenja problema zavisnosti je na klijentu i njegovom radu na otklanjanju ovih nabrojanih primarnih uzroka drogiranja. Teorijski najpotpuniji i uz moralni model najuspešniji.

Ako narkomaniju posmatramo kao svojevrstan zastoj ili posledicu zastoja, onda Moralni i TA Pshihodinamički pristup imaju sledeću strukturu:

Moralni i TA Psihodinamički pristup

Oba ova pristupa razrešavaju zastoj uspešno, i oba u nekoj meri deluju na sva tri ego stanja. Međutim, osnovna razlika između njih je u tome što se moralni prevashodno fokusira na reviziju sadržaja Deteta, dok je TA Psihodinamički prevashodno orijentisan na reviziju sadržaja Roditelja. Kako su ovo dva najuspešnija metoda za lečenje zavisnosti, bilo bi korisno osmisliti terapeutski model koji bi bio kombinacija ova dva.