Препознајте аутизам
Аутизам је поремећај који прати дете цео живот. Америчко психијатријско друштво (DSM – IV American Psychiatric Association) аутизам дефинише као развојни первазивни поремећај кога карактеришу: – оштећења у коминукацији и социјалној интеракцији; – као и ограничени репетативни и стереотипни модели понашања, интереса и активности.
Оштећење у комуникацији подразумева да приметите да ваше дете има застој у развоју говора или потпуно одсуство говора , где чак и не покушава да тај говор надомести неким алтернативним начинима комуницирања, на пример мимиком и гестикулирањем. Такође, подразумева и ако приметите да клинац никада не иницира разговор или пак не уме да одржи конверзацију; ако има говор који вама и околини није разумљив; ако видите да не уме да успостави поверење; ако нема спонтаног деловања; ако не постоји никакав вид имитације (на пример девојчица од 3 године би требало да уме да имитира маму како кува, купа бебу…). Често, и када се говор развије код аутистичне особе, она га не користи у функцији социјалне комуникације. Аутистичне особе тешко или уопште не разумеју изразе лица или боју гласа; понављају оно што сте ви или нека друга особа рекла и то без разумевања значења те речи што понављају; о себи говоре у трећем лицу; деца често понављају реченице из цртаћа. Имају необичан нагласак, интонацију, и врло често бржи или спорији темпо говора од нормалног. Често, у том говору преовладавју именице. Битно је да знате да говор може бити бесмилслен, али и може да буде покушај успостављања комункације. Неретко, њихов говор може да се односи само на задовољење њихових потреба. Особе са аутизмом, нажалост, не схватају шалу.
Оштећења у социјалној интеракцији, првенствено подразумева тешкоће у примењивању невербалног понашања, пре свега треба обратити пажњу на то да ли постоји контакт очима, да ли постоји неки израз лица или гест који би указао да дете подржава социјалну интеракцију. Затим, обратити пажњу да ли се дете дружи са својим вршњацима. Колико уме само да успостави контак са њима. Да ли постоји емпатија код детета ( да ли уме да дели туђу срећу, на пример). Аутистична деца се обично понашају према људима као према објектима. Ако одете код некога са дететом, обратите пажњу да ли дете примећује људе или само објекте. Често се дешава да дете када уђе у непознату собу, без икаквог устручавања прилази објектима који га занимају и уопште не чује, на пример, ваше упозорење да се то не сме. Код аутистичне деце приметићете потпуно одсуство понашања усклађеног са културним нормама. Аутистично дете ретко или никада не показује прстом оно што жели, већ вас ухвати за руку и води вас до тога што жели да добије. Не одазивају се на име и понашају се као да вас не чују. Такође је карактеристично да аутистична деца воле рутину и да бурно реагују на промене. Код старије, аутистичне деце, се може десити да стоје близу некога и да зуре у његово лице без икаквог знања да је такво понашање неприкладно. Не траже утеху, нити је пружају, али то не искључује да се неће мазити са својим родитељима и другим, блиским, људима.
Ограничени репетативни и стереотипни модели понашања, интереса и активности подразумева ограничено подручје интереса и заокупљеност неком специфичном занимиљивошћу или предметом; стереотипне и репетитивне радње, попут ударања руком, кврцкања прстом, љуљања, окретања, ходања на ножним прстима, лупања по предметима, лепршање рукама, плесање и ходање у круг; цупкање и поскакивање; пљескање рукама; преношење предмета са једног места на друго, отварање и затварање врата, пуштање воде у вц шкољу; стално ношење књига са собом, прелиставање; заокупљеност деловима предмета, најчешће точковима, дете неће користити играчку у праве сврхе, на пример, играће се точковима од аутомобила али не користећи их као средство да се њима може гурати ауто. Они ће се често одушевити покретом точкова, ваљка. Постоји одсуство маштовитости, не постоји имагинарна игра. Приметићете, можда, и да стално понавља исту игру, посебно оне базиране на цртаћу који воли да гледа. Деца са аутизмом имају необичне реакције на сензорно надраживање.
Уколико приметите већину од ових симптома код свог детета, обратите се стручном тиму кога чине психијатар, психолог и логопед.
Мирјана Марковић, психолог