РАК – хронична болест

Велике среће и велике несреће се догађају неком другом.

 
Рак је болест савременог доба. Бројне су рационализације о броју оболелих, разлогу настанка, процесу излечења. Бројна су и негирања, умањења значаја, отписивања одговорности и могућности утицаја на ову болест, а све у сврху смањења страха и потребе да се живот стави под контролу, да очувамо илизију да смо моћни, да сами одређујемо ток, дужину и квалитет свога живота. Суочавање са реалношћу увек је болно и дијагностковање болести „на чији ток не можемо утицати“ руши наше представе о себи као…… бићу и суочава нас са неумитном чињеницом да смо смртни, да као што је рађање део живота и смрт је, а то нисмо спремни да прихватимо без „борбе“.

 
Унутар нас покреће се безброј механизама одбране, суочавања, преовладавања, очувања уверења која крхку структуру нашег бића држи на окупу и покреће нас на свакодневне активности.

 
Колико год ово сурово звучало, истина је. Рак је болест као и многе друге хроничне болести, мање или више страшна, свакодневно присутна у животима свих нас. Оно што нас све плаши није болест, већ симболика коју са собом носи.

 
И данас, услед огромног напретка дијагностике, терапије и рехабилитације, рак је још увек једна од најстрашнијих болести.

 

Велики број људи оболева и страшне су математичке цифре којима нас бомбардују, од броја оболелих у свету, код нас, до броја умрлих. И некако прескачу се ти новински тектови, игноришу подаци, чињенице,искуства. Па другачије не би смо могли да се одбранимо од преплављујућег страха, који изазивају ове чињенице.

 
Потребно је променити угао гледања. Потребно је да почну да се објављују подаци о броју преживелих, о броју оних који су прошли кроз специфична онколошка лечења и наставили да живе. Потребни су нам победници у правом смислу те речи.

 
Рак је свуда око нас. Рак није смртна пресуда. Он је непријатан животни догађај који може да се превазиђе. Нисмо беспомоћни и крхки.