Бројне су предрасуде,заблуде и погрешна уверења о психотерапији и религији ,уопште. Од апсолутног негирања и порицања да су нам и један и други вид осмишљавања и усмеравања сопственог живота неопходни за смислен испуњен и квалитетан живот, до уверења о болести ума и страха да ће нас неко жигосати ако признамо да преиспитујемо свој смисао постојања на овом свету.
Аутор: Др Зоран Илић
Шта можете осетити? Прочитај више
Феномен „селфи“ – савршене фотографије којима тражимо потврду својих вредности. У жељи да направе добар ауто-портрет, многи се и три пута преобуку, промене две фризуре, а затим на друштвеним мрежама нестрпљиво ишчекују „лајкова“ од пријатеља Прочитај више
Психо-онкологија- ЗАШТО
Није потребно наглашавати да је рак једна од дијагноза које изазивају интензиван страх како код онога ко оболи тако и код његових/њених блиских особа. Оно што додатно отежава функциомисање са овом дијагнозом јесте преплављујући осећај губитка контроле над сопственим животом, његовим током и садржајем и на крају његовим завршетком. Савремена дијагностичка и терапијска средства довела су до великог броја потпуног излечења ове болести или бар до њеног стављања под контролу, што је резултирало продужетком живота оболелих и у центар нашег интересовања поставило не само дужину живота већ и његов квалитет. Прочитај више
Психотерапија (у даљем тексту: терапија) има за циљ да помогне у развоју, упознавању и изражавању осећања, превазилажењу застоја… Ипак, она није свемогућа и не претставља замену за чаробни штапић.
Како се одлучити за психотерапију? Лако, уколико се ради о горе поменутим разлозима, односно, жељи за променом. Прочитај више
Животна прича царице Елизабете послужила је за креирање измишљене дијагнозе психичког поремећаја. Сиси – синдром, у не тако давној историји психијатрије (1998-2003), коришћен је да означи једну нетипичну форму депресијe која је за узрок, наводно, имала недостатак серотонина. Прочитај више
Узмите један тренутак да се уживите у нешто што је у скорије време у вама изазвало снажно негативно осећање. Поново вас не зову на разговор за посао? Немате партнера уз кога се осећате сигурно и вољено? Ваш пријатељ има много више новца од вас, а далеко се мање труди? Након што евоцирате такве мисли, како ћете реаговати на то да вам неко каже: „Али немојте размишљати о томе! Зашто уместо тога не бисте мислили о томе како сте јутрос са пријатељем уживали уз шољу чаја?“ Прочитај више
Када новорођенче стигне на свет то је почетак. Осим што се недвосмислено огласи, оно пре или касније отвори своје нежне очи и благим погледом креће да упија свет. Дете се тако богати, гради и постаје уникатна индивидуа.
У односу са другима оно проверава своја прикупљена сазнања и своје вредности. Емпатија (способност да се претпостави како друга особа доживљава одређену ситуацију) нам може помоћи да се уживимо, док симпатија (однос у коме једна особа доживљава осећања а друга особа уважава та осећања) да саосећамо са другом особом.
Прочитај више
Новија истраживања неуронауке показују да нега и контакт нарочито у раним годинама имају велики ефекат на хемију у мозгу, што за последицу може имати високо само-поштовање или, са друге стране, изражено само-осуђивање.
Истраживачи поручују да су корени осећања благостања у вези са примарним старатељем. Прочитај више
Неприкладни смех описао је Клод Штајнер као „смех под вешалима“. Његова улога је да стегне омчу и појача деструктивно понашање. Осмех као реакција на несрећу неке особе може да говори о смеху под вешалима.
Примери:- наставник који се забавља учениковим „глупим понашањем“;
– мајка која се смеје незгодама свог несташног трогодишњака;
– отац који се озари док гледа ризична понашања које његов син предузима… Прочитај више