Жене у трудноћи
Трудноћа, било да је очекивана или не, планирана или не, нарочито уколико је прва, представља снажан емотивни доживљај за жену. Дешавају се бројне промене на њеном телу, али и дубоке промене унутар ње. Свако од нас, одрастањем формира слику о себи, свом телу, својим способностима. Пишемо сценаријо свога живота дајући одређеним ликовима различита значења, значај и улоге у том сценарију. Ако се наша стварност уклопи у тај сценаријо, ми са радошћу и нестрпљењем исчекујемо будуће догађаје. Уколико пак, догађаји у стварности одударају од нашег сценарија, настају проблеми.
Трудноћа је измењено и физичко и психичко стање жене. Она доводи до промене слике о себи и свом телу које је жена, до тада, формирала и имала. Како ће се она носити са овим променама зависи од много фактора, али као најзначајније су њена жеља да се оствари као мајка, структура њене личности, године и подршка партнера. Уколико жена у свом животном плану има улогу мајке, лакше ће се прилагодити свим променама које јој се догађају. А промене су бројне. Осим телесних, долази до промена у женином доживљају себе, своје сеxуалности као и социјалне улоге коју је до тада имала. У данашњем друштву, од жене се очекује да буде образована, самостална, финансијски обезбеђена. Због тога улога мајке није више примарна улога. У тренутку када одлучи да се оствари као мајка, жена мора да преиспита велики број уверења које је имала, као и да редефинише своје приоритете. До тада, социјално дефинисана и успешна жена, треба да прошири свој „ангажман“ на још један задатак, а то је улога мајке. Нарочито прва трудноћа изазива код жена велики број страхова, јер представља непознаницу и са собом доноси изазове за које жена не зна да ли је спремна. Она се суочава са страхом од трудноће, порођаја, будућности, односа са партнером и своје способности да се оствари као родитељ, али и са питањима своје приоритетне улоге. Бројне телесне промене, као и унутрашња преиспитивања, чине да трудноћа буде стање повећање физичке и психичке напетости жене. Напетост је узрокована страхом од непознатог, страхом од губитка сопственог идентитета, осећајем несигурности и често осећањем усамљености.
Често се каже да код жена постоји „биолошки сат“, односно време када је жена спремна да се оствари као мајка. Психолошки гледано, то је време када се она већ остварила на другим, за њу значајним пољима, и сада је спремна да се одрекне приоритета над својим задовољствима и да уђе у симбиозу са другим бићем. То никако није жеља, да друго биће, у овом случају дете, попуни празнину у њеном животу, већ жеља да оно, да нови квалитет њеном животу. То је одлука зреле личности и зато је јако важно колико жена има година у тренутку када остане трудна. Незреле мајке било да се ради о годинама или структури личности, нису спремне да се одрекну својих жеља па се у трудноћи и након порођаја понашају здравствено и социјално неприхватљиво. Чести примери за то су конзумирање алкохола, наркотика, нездрави стилови живота у току трудноће и/или након порођаја, занемаривање дететових потреба зарад својих жеља. Партнер и социјална средина такође играју значајну улогу у овом периоду. Партнер који је стабилан и негујући, помоћи ће жени да са што мање негативних искустава изађе из овог периода. Као и код жене и код мушкарца значајну улогу игра старост и зрелост. Млађи парови још увек нису спремни да прихвате улогу родитеља, немају решена егзистенцијална питања, имају сиромашне партнереске односе и велики број непријатних емоција. Овакве везе веома често се прекидају под оптерећењем преиспитивања одлуке о томе да се постане родитељ, као и потребом да се занемаре сопствене жеље и подреде неком другом, у овом случају детету.
Ако се све ово узме у обзир, не изненађује чињеница да одређени број жена у току трудноће и након порођаја осети симптоме депресије. Истраживања указују на то да ова врста депресије најчешћи узрок има у психосоцијалним факторима. Дакле, превенција непријатних емоција и доживљаја жене у трудноћи јесте партнерово пружање емоционалне подршке као и прихватајући и подржавајући став околине. У неким случајевима неопходна је стручна психотерапијска помоћ и подршка, али упознавање са променама које трудноћа доноси, као и са разумевањем промена унутар жене, партнер и околина могу учинити да, ма колико промене жени биле тешке, период трудноће буде „блажено стање“.